FAMOZNO: KULTURA HAOSA
Dobra Vila doleće na krilima vetra i čarobnim štapićem ispunjava sve želje svih Srba i svuda, ne obazirući se na to koliko neskromne i nezajažljive bile.
Dakle, svi Srbi i svuda u trenu dobiju od čarobnog štapića sve što žele a da dupetom ne moraju da mrdnu. Dobiju gratis ogromne kućerine o kojima sanjaju, luksuzne automobile po izboru, onoliko para koliko misle da im treba (plus 25% bonusa) - da im Vila čak i kaže: „Sami upišite cifru“ - dobiju i silikonske lepotice - radi rodne ravnopravnosti dodajmo i silikonske lepotane - da ne dužim, dobiju sve što im srce ište.
Nije to bilo teško zamisliti, ali to nije tema naše današnje kolumne. Naša današnja tema je pitanje: da li bi u Srbiji tada - da se takvo čudo dogodi - prestale srpske podele, trvenja, prepičkavanja i pičkaranja, nemiri, pičvajzi i protestacije.
Tačno je da nećete moći proveriti garanciju tačnosti moje informacije, ali garantujem da ništa od napred nabrojanog ne bi prestalo, mislim, štaviše, da bi se mnogo toga „intenziviralo“. I to iz više razloga. Razlog prvi: ne postoji ništa materijalno što bi ljudska bića, naročito srpska - učinilo trajno zadovoljnim, i razlog drugi - važniji - srpsko društvo je doguralo do stadijuma apsolutne nemogućnosti života bez srpskih podela, trvenja, prepičkavanja, pičkaranja i gungula.
Svet je sam po sebi haotičan, haos je prirodno stanje sveta, stepen haotičnosti u Srbiji - i stepen navučenosti na haos - govore da srpsko društvo nije odmaklo podaleko iz tzv. prirodnog stanja, onog hobsovskog rata svih protiv svih, stanja u kome je rat ratni cilj.
Da li je onda onaj gospojin famozni „izlaz“ iz srpske haotičnosti u pribegavanju nekom neprirodnom ili - da zlo i Porfirije ne čuju - protivprirodnom ili čak vanrednom stanju?
Ne. Rešenje je u kolektivnim naporima da se u haos unese što je moguće više reda, a alatke za taj posao su sledeće: kultura, uspostavljanje kriterijuma i sistema, striktno poštovanja ustava i zakona.
Naše društvo i naša država - koja je u toj stvari ključna - nisu se baš pretrgli na tom poslu, imali su preča posla, npr. u poslednje vreme borbu za suverenitet, Srba u Crnoj Gori, tako da je haotičnost postala način života, navika, druga priroda.
Koliko god srpsko društvo bilo navučeno na haos, koliko god mu haos bio prirodno okruženje - koliko god za nešto drugo i ne znali - haos čak ni nama Srbima nije prijatan ambijent za život. Ali dupetom ne mrdamo da pribegnemo napred pomenutim alatkama i da unesemo malo reda u okruženje.
Pa šta onda radimo u gerilskoj borbi protiv haosa. Eh, šta? Ili čekamo onu Dobru Vilu, u Fazmonom poznatiju kao neočekivana sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, ili pak čekamo neko „neokaljano lice“ - koje će izroniti iz vekovnog haosa i napraviti ga još većim.